Na teritoriji Srbije Termoelektrana-toplana Pančevo biće prva elektrana na bazi gasno-parnog postrojenja, opremljena savremenom visokotehnološkom opremom. Važno je da korišćenje tehnologije kogeneracionog ciklusa na gas predstavlja pozitivan ulog u osiguranje stabilnosti isporuka električne energije za žitelje te zemlje, čime će se obezbediti pozitivan uticaj na strukturu energetskog bilansa i smanjenje emisija štetnih materija, imajući u vidu da u energetskom bilansu Srbije preovladava proizvodnja energije iz uglja, kaže Pavel Sergejev, direktor Gazprom energoholding Serbia d.o.o. objašnjavajući u intervjuu za časopis Gazprom koliki je za Srbiju značaj ove elektrane u Pančevu.

Da li je predviđena mogućnost nadogradnje električne i toplotne instalisane snage elektrane u Pančevu i pod kojim uslovima?

Pančevo predstavlja veliku industrijsku zonu, gde potencijalno postoji zainteresovanost potrošača toplotne energije za povećanje isporuka pare. Naš partner, NIS, ispituje moguće uslove privatizacije preduzeća HIP Petrohemija. Ukoliko se definišu konkretne potrebe za toplotnom energijom, biće sprovedena analiza tehničke i ekonomske efikasnosti proširenja Termoelektrane-toplane zarad namirenja potreba proizvodnje.

„Zeleni” put

Da li je Termoelektrana-toplana u Pančevu jedini projekat na koji je vaša kompanija orijentisana?

Reći ćemo ovako, Gazprom energoholding Serbia osnovana je za potrebe poslovanja u cilju realizacije projekta Termoelektrane-toplane Pančevo. U tom periodu još nije bilo planova u pogledu drugih budućih projekata u regionu. Danas, međutim, mi vidimo potencijal za dalji razvoj.

Srbija ima obavezu da sprovodi energetsku politiku na isti način, na koji to čini Evropska unija. Koliko je, prema Vašem mišljenju, za tu zemlju perspektivan razvoj obnovljivih izvora energije? I, da li će se delatnost Gazprom energoholding Serbia kretati u tom pravcu?

Mi smatramo da je taj pravac svakako perspektivan. Srbija poseduje značajan potencijal vetra. Pored toga, postoji veliki broj mogućnosti za izgradnju malih hodroelektrana, a Vlada te zemlje pruža podršku projektima iz oblasti alternativne energetike. U najskorijem periodu se planira sprovođenje konkursa za projekte proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, sa mogućnošću ostvarivanja dodatnih prihoda za investitore, uz mere državne podrške. Gazprom energoholding u ovom trenutku razmatra nekoliko perspektivnih lokacija i izvodi pretprojektne radove na osnovu kojih će biti razmotren prioritetni projekat vetroelektrane instalisane snage do 100 megavata.

Osim toga, opština Pančevo nalazi se u zoni velikog potencijala vetra košava. Stoga se Pančevo može razmatrati u budućnosti kao savremeni energetski klaster, u kom su objedinjene prednosti proizvodnje energije na gas i proizvodnje energije iz „zelenih” izvora, što u potpunosti oslikava interese kako Srbije, tako i Gazproma.

Centar odgovornosti Grupe u Srbiji i regionu

Koliko je bilo komplikovano osnovati srpsku ćerku firmu grupe Gazprom energoholding (GEH)?

Gazprom energoholding Serbia je prva kompanija GEH-a u inostranstvu koja realizuje veliki projekat (izgradnju termoelektrane-toplane u gradu Pančevu). Prilikom formiranja strukture tog projekta na novom tržištu sprovedena je kompleksna analiza poreskog zakonodavstva, finansijskih rizika i definisan je najoptimalniji sistem upravljanja na dva nivoa. On podrazumeva kompaniju za upravljanje Gazprom energoholding Serbia i specijalnu projektnu kompaniju Gazprom energoholding Serbia TE-TO Pančevo, koja vrši kontrolu procesa izgradnje u fazi realizacije projekta i upravljaće termoelektranom-toplanom nakon puštanja u rad.

U kompaniji su objedinjene sve glavne administrativne i upravljačke funkcije, i to: organizacija finansijskog i ekonomskog poslovanja, kao i poslovanja u oblasti prodaje i nabavki prema standardima grupe Gazprom. Stečeno je odgovarajuće iskustvo. Stečene su kompetencije u pogledu organizacije kompleksnog komercijalnog praćenja projekta.

Mi smo danas jedinstveni centar odgovornosti grupe Gazprom energoholding na teritoriji Srbije i zemalja balkanskog regiona.

Jedinstveno iskustvo GEH-a

U kojoj meri vi sarađujete sa kompanijama Gazprom njeft i NIS tokom izgradnje elektrane u Pančevu?

Očigledno je da smo, prilikom razrade i realizacije projekta TE-TO Pančevo, uzeli u obzir potrebe Rafinerije nafte Pančevo (RNP) kompanije NIS Gazpromnjefta za dodatnim količinama procesne pare za planirano postrojenje duboke prerade sa tehnologijom odloženog koksovanja.

Bilo je potrebno sprovesti kompleksnu rekonstrukciju postojećih zastarelih energetskih kapaciteta RNP ili izgraditi novi izvor energije.

Doneta je odluka da se angažuje specijalizovana kompanija grupe Gazprom u oblasti elektroenergetike — kompanija Gazprom energoholding.

GEH ima jedinstveno iskustvo u realizaciji projekata za proizvodnju električne energije, u upravljanju imovinom i prodaji električne energije. Uloga kompanije Gazprom energoholding na projektu je ključna i podrazumeva angažovanje projektnog finansiranja i operativno upravljanje.

Čime je bio uslovljen izbor isporučilaca opeme za elektranu?

Tokom otvorenog tenderskog postupka sprovedena je ocena kompleksnih ponuda za izgradnju objekta po principu „ključ u ruke”, pod uslovima EPC ugovora (projektovanje, snabdevanje i izgradnja). Nakon tehničke ocene i u skladu sa deklarisanim ciljevima, odabrana je optimalna ponuda kompanije Shanghai Electric Group ca gasnim turbinama proizvođača Ansaldo Energia AE64.3A, koje su postavljene na nizu postrojenja grupe Gazprom energoholding u Rusiji. Jedno od njih je Termoelektrana Adler.

Previše uglja

Kako biste Vi okarakterisali elektroenergetiku Srbije u celini? Kakva je u ovom trenutku struktura goriva koje se tamo koristi? Sa kakvim problemima i izazovima se ta zemlja susreće u oblasti elektroenergetike?

Elektroenergetiku Srbije karakteriše disbalans, gde preovladava proizvodnja energije iz uglja, koja je činila 69% proizvodnje u 2020. godini. Hidroelektrane čine oko 25,5%, dok se energija vetra i drugi obnovljivi izvori koriste za proizvodnju oko 4,5% električne energije. Pored toga, znatan deo postojećih kapaciteta pušten je u rad 70-ih i 80-ih godina prošlog veka i zahteva kompleksnu modernizaciju.

Srbija je pristupila realizaciji Deklaracije o Zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana i teži ka usklađivanju sa evropskim zahtevima u pogledu smanjenja emisija i dostizanja karbonske neutralnosti do 2050. godine. Kako bi se ispunili zadati uslovi potrebno je isključivanje i zamena postojećih blokova na ugalj, kao i aktivan rad na razvoju alternativne energetike.

Vlada Republike Srbije u ovom trenutku aktuelizuje strategiju razvoja energetskog sektora te zemlje. Mi vidimo ozbiljan potencijal razvoja efikasne proizvodnje energije na gas, koja će omogućiti da se osigura stabilnost i neprekidnost isporuka električne energije uz uvođenje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, neophodna fleksibilnost energetskog sistema, kao i dodatni obim isporuka gasa grupe Gazprom magistralnim balkanskim produžetkom Turskog toka.